Prvi je govorio prof. Slobodan Antonić koji je napravio paralelu između Jermena koji su se našli u opštem problemu i Srba tokom poslednje dve decenije, gde je istakao da su Jermeni pokazali daleko veću međusobnu solidarnost i spretnost da se iz teških okolnosti izvuku dosta povoljno, faktički kao pobednici.
Potom je govorio Miroslav Lazanski, koji je ukazao na vitalnost Rusije od kako je vodi Putin, i integrisanost sa Belorusijom, koji zajedno čine faktički jednu armiju. Govoiro je dalje o odnosima između NATO i Rusije.
Potom je general Boža Delić ukazao na to da Organizacija za kolektivnu bezbednost i saradnju predstavlja vojni savez i da Srbija ne samo da treba da bude neutralna u odnosu na ostale vojne saveze uključujući i NATO, već da treba u odnosu na njih, dakle kao neutralna zemlja da zauzme istu distancu i pragmatsku saradnju kako recimo prema NATO, tako i prema Organizaciji za kolektivnu bezbednost i saradnju.
General Krga je istakao da knjiga Geopolitika postsovjetskog prostora predstavlja dobru analizu ovih država, a da je potrebno napraviti dobru analizu situacije na Balkanu, kako pravih uzroka i motiva ratova i situacije u poslednje dve decenije, tako i o daljoj perspektivi ovih prostora.
Sveta Stojanović je pričao o svom susretu sa Gorbačovom ranijih godina gde mu je ukazao na pogubnost toga da Rusija nije dobila nikakve garancije po pitanju svojih interesa nakon ujedinjenja Nemačke i širenja potom NATO na istok, gde se nisu dobile adekvatne gararncije da do toga (širenja NATO) neće doći. Stojanović je ukazao da SAD više nisu supersila, jer kakva je to supersila koja gubi dva rata u isto vreme. Amerikanci obično proglase pobedu pa se povuku potom.
Dragan Petrović je govorio o postepenom prelasku svetskog poretka od monopolarnog ka multipolarnom. Taj proces koji je već godinama u toku dodatno je ubrzan slomom neoliberalizma čiji je epicentar upravo SAD. Pobeda Rusije na Kavkazu, čemu treba dodati slom narandžaste revolucije u Ukrajini i pobedu Janukoviča, ubrzavaju tokove stalnog jačanja Rusije i još dugoročnijeg rasta Kine, što sve zajedno pospešuje prelaz monopolarnog sveta na čelu sa SAD ka multipolarnom.